Žutokljunci i Smorovi

Ovo je piskaranje o dve generacije od kojih se sastoji većina porodica, a koje se uzajamno, iz milošte, zovu Žutokljunci i Smorovi.
​
​O ŽUTOKLjUNCIMA
Žutokljunci se sreću u dve podvrste: muškoj i ženskoj, a svaka od njih u više varijeteta. Iako obe podvrste preziru školu, kod muške je to našto više naglašeno.

---

Umesto u školu, muški Žutokljunci više vole da leže i gledaju u plafon. Vole da bazaju bez smisla, zrelost naglašavaju podrigivanjem i psovkama, a nežnost pokazuju udarcima u leđa i podmetanjem noge.Obično im, bar u jednoj fazi razvića, teže pada lična higijena. Međutim, to ne utiče na njihovu potrebu za bliskim kontaktom sa Žutokljunkama. Maštaju o seksu, mada, u potaji, prate Sunđer Boba. Nestrpljivo čekaju osamnaestu da polažu vozački. Da naglase muškost autom, kad već nemaju čim drugim. U međuvremenu, naglašavaju ramena zasukanim rukavima i raduju tek izniklom paperju na licu.
Netipični primerci vole školu i nose školsku torbu. Oni su izloženi nemilosrdnoj šikani tipičnih predstavnika vrste, zbog čega uglavnom nemaju drugove, nego drugarice.
Ženska podvrsta ima takođe više varijeteta. Postoji fela koju možete naći uglavnom na dva mesta: ispred ogledala, ili ispred ormana. Ispred ormana konstatuje da je „gola i bosa“, a ispred ogledala cmizdri i maskira jutarnju bubuljicu. Teorija relativiteta nije dovoljna da objasni kako joj sve knjige stanu u torbicu veličine koverta. Ista teorija ne može da objasni ni kako je to minimum njenih potreba veći od maksimuma kućnog budžeta.
Neke Žutokljunke, sa više mozga, veruju da je znanje moć, pa su dobrovoljno rešile da nose etiketu štrebera. Valjda su shvatile da se ova titula devojkama oprašta, ali momcima – teško.
Bez obzira na varijantu, Žutokljunke previše pričaju. Ne kad imaju nešto da kažu, već da bi popunile vreme. Obožavaju telefon, preko koga vode duge, zapisa vredne razgovore: „Ona je rekla... on je rekao, onda je ona rekla...“
Muški i ženski Žutokljunci imaju neke zajedničke odlike:
1. Kratkovidost – većina Žutokljunaca misli da se život završava u dvadesetoj.
2. Životarenje na sedmom nebu – kao posledica večite zaljubljenosti. Mada, predstava ljubavi se razlikuje. Dok Ona mašta o nežnostima, On bi to da skrati i pređe na konkretno.
3. Sklonost mudrovanju – što posebno iritira Smorove. Njima je toliko trebalo da shvate život, a njihova deca popila svu mudrust već sa 16.
4. Prezir prema školu – ne treba objašnjavati, svi se slažu.
O SMOROVIMA
Generacija takođe ima mušku i žensku podvrstu.
Ženska verzija Smora je nekako nedosledna. Čas viče, čas plače, čas ćuti. Izazivači oscilacija su Žutokljunci i muški Smorovi. Strategija izlaska iz ovakvih situacija poznata je Žutokljuncima: pripitomi se na par dana i usput obećaj „...da nećeš više nikad... (napiti se na žurci i sl.)...“. Ona srećna. Pa, šta te košta da obećaš!
Pošto je preterana priča karaketristika roda, ženski Smor takođe previše priča i savršeno soli pamet. Optimalan termin za soljenje pameti je porodični ručak. Ne znam da li je sadržaj monologa mame Smora negde propisan, ali ona ga savršeno tačno ponavlja: pazi da se ne prehladiš, ne beži sa časova, ne vraćaj se kasno kući, nemoj dugo biti na fejsbuku, spremi svoju sobu... Omiljena teorija Smorica je da treba redovno učiti i odgovarati kad imaš malo gradiva, da bi posle samo „čuvao“ petice. Smorice savršeno pucaju u prazno.
Od cele porodice, one najviše vole školu. Idu u nju kad god im se pruži prilika, a ponekad i nepozvane. Beleže ocene na papirić, ili savršeno pamte, pa im ne treba papirić. Međutim, situacija je bezopasna, jer su slepe kod očiju. Ako si malo mamuran, mama Smor će ti poverovati da si umoran od učenja. Ako kasniš u školu, poverovaće da sat nije zvonio. Smisao njenog života je da obožava svog Žutokljunca, zbog čega mu veruje, ugađa, kuva i pokriva greške. Naročito pred tatom Smorom.
Muški Smorovi najviše vole posao i novine. Frazu „Da, draga“ izgovaraju bez mozga, a sa autentičnom mimikom i dikcijom. Oni se samo povremeno i pod pritiskom uključuju u vaspitanje Žutokljunaca, manje – više, onda kad zagusti. Tada uglavnom reaguju na dva klasična načina. Prvi je metod Čvrste ruke, koji se zasniva na zavrtanju svih slavina i pojačanom nadzoru. Drugi metod je Kako ćemo – lako ćemo, gde Smor rešava problem bez pomeranja iz fotelje, argumentom: „I tata mu bio taki, pa šta mi fali“.
INTERAKCIJA
Prvi sukobi najčešće nastaju kada Žutokljunac počne noću da izbiva iz kuće. Smorovi ne spavaju dok se Žutokljunac ne vrati, zbog čega ograničavaju izlaske. Pa, valjda imaju i oni pravo na parče mirne noći. A Žutokljunac, opet, ima svoju logiku. Najjača je ona po kojoj bi se ranije vratio kući kada mu ne bi bilo ograničeno vreme. Ha, ha! (Sličan argument se poteže prilikom priprema na ekskurziju, kada Žutokljunac traži koji dinar za „ne daj Bože“. Izgleda da se „ne daj Bože“ uvek desi, jer se pare nikad ne vrate kući.)
Žutokljunac bi hteo da ima odgovornost deteta, a prava odraslog. Smor bi voleo obrnuto. Zajednička osobina Smorova je kratko pamćenje, usled kojeg su zaboravili da su i oni nekada bili Žutokljunci. Eh, kad bi mogli da sačuvaju svoje mladunče od grešaka. Najčešće sopstvenih. Zaboravljaju da će ih, pre ili kasnije, morati pustiti da polete.
Dobra vest je da Žutokljunac, kad zagusti, ipak traži smorovsko okrilje.

I tako... vreme prolazi, a Smorovi shvataju:
• da Žutokljunci ipak imaju malo mozga,
• da nije svaki problem razlog za brigu,
• da i Žutokljunci imaju pravo na sitne tajne, greške i neuspehe,
• da Žutokljunci vole Smorove, iako ih ne slušaju...

... a Žutokljunci sve bolje razumeju:
• da Smorovi paniče zbog ljubavi,
• da Smorovi ipak bolje poznaju svet,
• da će i oni jednog dana biti slika i prilika sopstvenih Smorova.